Hotel Waldpension Jägerstüberl je bio moje najveće iznenađenje na mom prošlogodišnjem putovanju. Nije u pitanju samo izgled hotela, okruženje i ljubazni recepcionista, nego i sama cena noćenja sa doručkom.
Ovaj hotel je bio planiran kao prenoćište na putu do naše destinacije, i trebalo je da u njega stignemo oko 8 sati uveče, ali smo zbog nepredviđene gužve na našem graničnom prelazu bili u zaostatku 6 sati od planiranog vremena. Tu je iskrsao problem, jer recepcija hotela ne radi 24 časa, i uplašili smo se da ćemo, umesto u hotelu, spavati u kolima. Međutim, ljubazni recepcionista je predložio da nam ostavi ključeve na određenom mestu, gde smo ih i zatekli.
S obzirom da smo u hotel stigli u sred noći prilaz je delovao pomalo jezivo, jer se u onoj gustoj šumi, po mrklom mraku svašta priviđa… Ono što mi se sigurno nije učinilo su srndaći koji su stajali na čistini koja se pomalja neposredno pre hotela.
A hotel mi je oduzeo dah! Odjednom se pred nama pojavila kuća koja je izgledala kao da je izašla iz neke bajke. Slike koje su postavljene na sajtu hotela ni izdaleka ne mogu dočarati ljupkost drvenih ograda na balkonima, sa slapovima cveća u jarkim bojama, šarmantni žubor česme ispred samog ulaza, ali najviše od svega taj mir i tišinu, gde žubor vode zvuči glasan kao vodopad, ali sa veoma umirujućim efektom.
Šljunak na parkingu i stazama upija zvuke automobilskih guma, ali mi se zato u to doba noći i u toj tišini činilo kao da svakim korakom pravim buku neviđenih razmera, koja će probuditi ceo hotel.
Hotel nema lift, tako da smo kofere morali da nosimo uz usko stepenište. Sreća, pa nam je soba bila na prvom spratu. Zapravo, ceo hotel je pun nekih stepenika i stepenica i uopšte nije pogodan za osobe u invalidskim kolicima.
Soba je bila još veće iznenađenje. Ušla sam u sobu, osvrnula se oko sebe i, bez obzira na umor od celodnevnog puta, počela razdragano da razgledam svaki komad nameštaja ponaosob. Sav nameštaj, pa čak i zavese, izgledaju kao da su izneti iz bajke o Snežani i sedam patuljaka (samo ne tako mali ): oslikane drvene stolice sa rupicom u obliku srca, rezbarija iznad kreveta u istom stilu, ukrasi na zidu pravljeni od suvih tikvi, suvog cveća i čipke, čipkane zavese uhvaćene mašnicama… Kreveti visoki, sa najdebljim dušecima na svetu (malo previše mekim za moj ukus) i mekim jastucima u koje prosto utonete.
Kupatilo nije baš neko, vidi se da je staro, i po stanju u kome je, i po dizajnu, ali je dovoljno čisto (ne savršeno čisto).
Sa koje god strane dobijete sobu, imaćete lep pogled. Balkoni su dovoljno prostrani da se na njih smeste dve stolice i sto, koji su, na žalost, plastični, pa ruže ceo izgled. Pušenje je dozvoljeno.
 |
| Pogled sa balkona |
 |
| Pogled sa balkona |
Kao što sam već rekla, recepcioner je bio ljubazan da nađe način da nam obezbedi ulazak u hotel i posle radnog vremena recepcije. Ujutro sam imala problem sa plaćanjem, jer je to bilo jedino mesto u celoj zapadnoj Evropi na kome nisam mogla da platim Visa Electron karticom (iako primaju Visa kartice).
Sala za doručak je prijatna, izbor hrane je dobar, ali nekih 45 min pred kraj vremena predviđenog za doručak i količina i izbor se naglo smanje, tako da je potrebno ustati ranije, ako želite da birate šta ćete jesti. Ukoliko nije hladno ili kišovito (kao što je, na žalost, bilo te noći), možete doručkovati i napolju, na drvenim klupama i stolovima, sa pogledom na vrt i česmu. Jedina primedba je jedan nesređen deo bašte koji se nikako ne uklapa u opštu sliku, ali možete ga izignorisati i gledati na drugu stranu. Vikendom je hotel krcat, tako da je rezervacija sobe više nego poželjna.
Lokacija je savršena za one koji žele beg od gradske vreve i opuštanje u potpunom miru i tišini. Zvuk vode iz česme u dvorištu je veoma opuštajući i jedini zvuk koji se noću čuje (osim ako neki gosti ne dolaze u 2 sata noću i šuškaju šljunkom). Problem sa ovom lokacijom je što adresa hotela ne odgovara GPS koordinatama, pa se morate konsultovati sa recepcijom pre nego što ukucate destinaciju u vašem GPS-u, kako vas ne bi odveo na pogrešno mesto, a nikako se ne možete pouzdati u svoje snalaženje u prostoru, ako dolazite prvi put, jer put ide kroz šumu. Hotel je poprilično udaljen od sela, i nema javnog prevoza, već morate imati sopstveno vozilo. S obzirom da je koncepcija hotela mir i tišina, ne postoje opcije za noćnu zabavu, već samo za noćni odmor.
Nice post. I read your post. It’s very simple and informatics. Thank you for sharing..............
Daleka Putovanja