Koloseum i dan-danas predstavlja simbol Rimskog carstva, nedvosmisleno prikazujući svu njegovu veličinu i moć. Niko ko dođe u Rim neće propustiti da vidi Koloseum, to arhitektonski čudo, izgrađeno u 1. veku n.e, toliko veliko da je moglo primi 50.000 gledalaca. Osnova amfiteatra je ovalna, 189 m dugačka i 156 m široka, prečnika 545 m. 48 metara visok spoljašnji zid je izdeljen na 4 nivoa (prizemlje i 3 sprata), pri čemu jesvaki nivo ukrašen arkadama i reljefnim polu-stubovima u dorskom, jonskom i korintskom stilu, dok je poslednji sprat ukrašen manjim otvorima i korintskim pilastrima. Bez obzira na veličinu i broj posetilaca, u slučaju požara, Koloseum je mogao biti ispražnjen za 10 minuta, što je impresivno i za današnje uslove. Podzemna mreža ćelija, hodnika, rampi i liftova, zvana hipogenum, služila je za smeštaj robova i životinja. Posle svih ovih podataka ne čudi što je 2007. godine svrstan među novih 7 svetskih čuda. Za razliku od mnogih amfiteatara koji su građeni na obodima gradova, Koloseum je izgrađen u centru grada, kako bi i bukvalno i simbolički predstavljao srce Rima. Njegovo originalno ime je bilo Amfiteatrum Flavijum (Amphitheatrum Flavium), a ime Koloseum je dobio mnogo kasnije.

Pronaći Koloseum zaista nije problem, čak mi se čini da nekako, kuda god krenete nekim prevoznim sredstvom, kad-tad prođete pored njega. Bukvalno kao u američkim filmovima koji se dešavaju u raznim svetskim metropolama - kada se radnja odvija u Parizu, glavni akter će proći pored Ajfelovog tornja bar dva puta na svakih pola sata, pa isto važi i za Rim i Koloseum, s tim što je ovo drugo zaista moguće. I sama veličina Koloseuma, koji se uz to i nalazi na otvorenom prostoru, nezaklonjen drugim građevinama, upada u oči, pa je prosto nemoguće promašiti ga. A sada sledi nešto sa čime se verovatno mnogi neće složiti, a neki će možda smatrati i huljenjem:

Meni se Koloseum uopšte ne sviđa.

Nije da sam očekivala previše, pa sam se razočarala - ima malo i toga, ali to nije glavni razlog. Ne žalim što sam otišla da ga vidim, ne mislim da je to bilo skroz izgubljeno vreme, jer je to nešto što treba videti - druga je stvar što ja ne znam ni jedan jedini razlog ZAŠTO treba videti Koloseum. Valjda da se uverimo da je to stvarno onako veliko i impresivno kao što podaci kažu...

Već mi je i sama spoljašnjost delovala nekako nezanimljivo, ali ako se uzme u obzir da je to pandan današnjim stadionima, onda se može reći da je urađen poprilično lepo i sa mnogo detalja (mada, ni ta tvrdnja mi više i nije tako ubedljiva od kada je napravljen stadion Ptičije gnezdo u Pekingu). A unutrašnjost je tek nezanimljiva! Ja razumem da je zub vremena, potpomognut zemljotresima, učinio svoje, ali unutrašnjost je zaista gola i siromašna. Nije baš ni najjasnije kako su izgledale te tribine, jer se svugde nalaze nakakvi zidovi (valjda je to neka potpora za drvenu konstrukciju tribina, šta li) osim par redova golih kamenih stepenika, a na mestu gde je bio drveni pod arene sada zjapi velika rupa u kojoj se naziru neki zidovi nekih prostorija. Kretanje po unutrašnjosti Koloseuma je prilično ograničeno, uglavnom iz bezbednosnih razloga, i ne ostavlja puno prostora za razgledanje. Ne postoje čak ni pokušaji da se nekako, putem slika, maketa, ili nekih drugih informacija posetiocima dočara nekadašnji izgled Koloseuma. Sve u svemu, ceo taj prizor zahteva isuviše mašte da bi se zamislilo kako je sve to izgledalo - nije da mi mašta nedostaje, ali mesto ne pruže nikakvu inspiraciju. I sada sam došla do glavnog razloga zašto mi se Koloseum nije svideo - bez obzira na veličinu, značaj i arhitekturu, ovo istorijsko mesto nema nikakvu atmosferu. Ne postoji "ono nešto" što se može osetiti među zidinama tvrđava, ni ona energija koju odaju neki drevni hramovi, ni mistika nekih starih građevina, ni uzvišenost nekih svetih mesta... Ništa! A možda je tako i bolje, s obzirom da je Koloseum služio za gladijatorske borbe i krvave spektakle, kao što su egzekucije, lov i slične gadosti i perverzije, koje su za rezultat imale smrt, smrt i samo smrt, što je izgleda bio jedini način da se zadovolji tadašnji devijantni ukus stanovnika Rima. Procenjeno je da je oko 500.000 ljudi i 2.000.000 divljih životinja ubijeno u raznoraznim "igrama" i spektaklima u Koloseumu - ne smem ni da zamislim jezu koju bi uzrokovala atmosfera proistekla iz svog tog nasilja! Ja ne volim takva mesta, zato i nisam uopšte otišla da posetim Alkatraz, kada sam bila u San Francisku.

Na mene Koloseum nije ostavio neki poseban utisak. Za mene je to bilo mesto koje sam posetila jednom i na koje nemam više želju da odem ponovo. Iako sve činjenice govore protiv onoga što ja osećam prema ovom mestu, ipak jedna stvar govori meni u prilog: ako pažljivije pogledate, shvatićete da tamo i nema bog-zna-šta da se slika. Pogledajte samo slike koje možete naći na internetu - sve su iste.

Ipak, nisam protiv posete Koloseumu, samo ne mogu da smislim ni jedan iskreno ubedljiv razlog za.