U junu 2009. godine sam u okviru poslovnog puta posetila Country Club Hotel Babe u Sopotu - nisam noćila u hotelu, već je u pitanju bio poslovni ručak, tako da će se moja kritika bazirati samo na jednom manjem delu sadržaja ovog hotela.
Hotelski kompleks je smešten na veoma brdovitom terenu, tako da svako šetanje zahteva malo bolju fizičku kondiciju od prosečne, a šetanje po jakom suncu, kakvo je bilo kada smo mi došli, baš i nije preporučljivo, tako da nismo videli ergelu, koja je mene posebno zanimala, jer je od glavne zgrade do nje potrebno više od 15 minuta hoda. Ne znam zašto, ali sam očekivala nešto sasvim drugačije od onoga što sam videla tamo, zapravo, nisam očekivala da je ceo teren baš toliko brdovit.
Sa parkinga ispred glavne zgrade mogu se videti neki bungalovi-vile, kojih ukupno ima 28. Taj parking je poprilično mali, s obzirom na kapacitet hotela, pa pretpostavljam (samo pretpostavljam, ne znam) da negde postoji još neki parking. Kada smo posetili hotel bio je radni dan, tako da ne mogu da govorim o posećenosti.
Ispod glavne zgrade nalazi se jezerce (veličine bazena) u kome se može pecati. S obzirom da je bilo veoma vruće, na jezercetu nije bilo nikoga. Pored jezerceta se nalaze strme stepenice koje vode ka ergeli.
Lobi hotela izgleda sjajno. Veoma pažljivo izdizajniran svaki detalj, počev od recepcije, čiji je pult urađen u kamenu, kao i bar koji se nalazi malo dalje. Ukusno raspoređene saksije sa rastinjem daju toplinu ovom ultra-modernom prostoru, a pletene fotelje od ratana, koje se nalaze kod bara, deluju veoma udobno. U tom delu se nalazi i kameni kamin, koji prostoriju čini još privlačnijom.
Restoran je bio prazan, ali kao što sam već rekla, bio je radni dan, pa to nije pravi pokazatelj posećenosti, s obzirom da hotel Babe važi za omiljeno izletište Beograđana. Sve u restoranu je napravljeno od punog drveta, ali su oblici jednostavnih i čistih linija (što više odgovara mom ukusu). Nekoliko rustičnih kredenaca ukrašava veoma jednostavnu prostoriju, meni je najzanimljivija bila spravica (takođe u drvetu) koja izgleda kao aparat za gazirane sokove, ali služi za sipanje vina. Prazan restoran deluje pomalo sablasno, naročito zato što svi konobari negde nestanu i nemoguće ih je dozvati. Konobari se pojavljuju tu i tamo, tako da ne mogu baš da kažem da nisu uslužni, ali činjenica da ih nije moguće dozvati u međuvremenu je vrlo nezgodna, pogotovo što sam u jednom trenutku i pokušala da ih pronađem, ali iza vrata iza kojih su nestajali su treštali tako glasni narodnjaci, da nije bilo nikakve šanse da ih dozovem. Služilo nas je troje konobara, od kojih je jedan bio veoma mlad i nepouzdan - nije uspevao da zapamti ništa, tako da smo morali da ga podsećamo po više puta. Izbor hrane u jelovniku je veoma bogat, ima i pristojan izbor divljači, a cene su uobičajene za bolje restorane (ne one najekskluzivnije) u Beogradu, ali s obzirom da se hotel nalazi na nekih 40-ak km od Beograda, cene bi trebalo da budu niže. Hrana je fantastična, porcije su veoma velike, tako da teško ostaje mesta u stomaku za dezert. Vrlo simpatično je što hleb, odnosno loptice od hleba u obliku ruže, donose na posebnom tanjiriću za svakog gosta, na kome uvek stoji i nova činijica nekog mlečnog namaza sa susamom.
Restoran
Ono što me neprijatno iznenadilo su cene smeštaja u hotelu. Naime hotel ima 3 zvezdice, ali su čak i specijalne vikend ponude poprilično visoke u odnosu na ono što se dobija - svi sadržaji se dodatno plaćaju, osim dela usluga Relax kluba (bez masaže). Regularne cene noćenja bez doručka su u najmanju ruku stravične, a na to se dodaje i boravišna taksa i doručak (od 550 Din!!!), što izađe na nekih 75 Eur po osobi dnevno, za noćenje+doručak! Da ne spominjem da je potrebno i ručati i večerati, a koliko koštaju dodatni sadržaji, nisam ni pitala.
Sve u svemu, hotel deluje veoma prijatno, jer je sve lepo, novo i čisto, i jedino što ozbiljnije kvari ukupan utisak su cene.
Постави коментар