Danas sam prvi put posetila restoran Biber & so. Ovoga puta ne smem da stavim link ka njihovom sajtu, jer ga moj browser prijavljuje kao "reported attack site"...zato ću napisati adresu: Staro sajmište 19. Restoran je toliko zavučen, i da me nisu odveli tamo, sama ga ne bih nikad pronašla. Okolina je malo čudna (ne smem da zamislim kako je tamo noću), jer je okružena nekim drvećem, a nalazi se u, hm, pa, sumnjivom kraju, ali sama zgrada restorana, kao i bašta izgledaju prijatno. Enterijer je izuzetno zanimljiv, sa vrlo kreativnom dekoracijom. Ja sam toliko bila oduševljena dekoracijom da sam napravila baš puno slika, i moraću da ih stavljam u najmanjem formatu, kako bi sve stale u jedan post. Mi smo u restoran došli nešto ranije od uobičajenog vremena za ručak, tako da je bio potpuno prazan, ali se u sledećih sat vremena poprilično napunio, naročito bašta, iako je danas bio jedan od hladnijih dana.

A sada malo o toj dekoraciji koja me toliko oduševila. Ako obratite pažnju, primetićete da je svaki detalj namenski rađen i da se tematski i tek kako uklapa u ambijent restorana. Ali, slike govore više od reči, pa zato evo samo nekih od primera

Luster je stvarno kretenski (čak mislim da nije stvarno kristalni), ali se sumanuto uklapa u ceo fazon. Ja lično mislim da originalnost uvek može da se postigne sa malom dozom vrlo odmerenog kiča, ali je bilo i onih koji se nisu složili sa mnom. Ova vrata sa damom i gospodinom su, naravno, vrata od toaleta - pa kako ja da ne komentarišem WC? Meni je to jedna od bitnijih stvari u restoranu :o)

A sada bih mogla da pređem najzad i na prvi sprat, gde se nalazi velika sala. Ograda od kovanog gvožđa je stvarno lepa, i zajedno sa lusterom (hahaha) čini centralni deo sale. Dobra stvar je to što se sa većine mesta može imati pregled šanka i pozora ka kuhinji (da, kuhinja je otvorena i može se videti jedan njen deo, kroz dva otvora u zidu, tako da to daje neku vrstu sigurnosti u higijenu spremanja hrane). Čudno je što je i pored velikog broja prozora sala poprilično mračna, i tu ne pomažu mnogo ni čuveni luster, ni zidne lampe. Ali, bez obzira na to, ta sala mi se jako svidela, a njen izgled možete videti na fotografijama ispod.

Ono što me najviše iznenadilo su stvarno niske cene hrane. Kada kažem stvarno niske, onda zaista mislim da su stvarno niske. Čak su i nenormalno niske za Beograd. Primera radi, teleća čorba košta 70 Dinara. Ne sećam se kada sam poslednji put videla dvocifren broj u jelovniku restorana. Bezalkoholna pića i pivo su ispod 100 Dinara (osim Heineken-a, koje je 140) - preporučujem sok od ceđene pomorandže (nisam videla cenu). Jela sa testeninom (koja spadaju u topla predjela) su sva ispod 400, glavna jela od piletine su ispod 600, a jela po porudžbini su u proseku 600 Dinara. Obično ne spominjem cene ovako detaljno, osim kada me potpuno šokiraju, kao u ovom slučaju. I na kraju, najneverovatniji deo: dnevni meni (važi u periodu od 12-16h), koji se sastoji od supe + glavnog jela + salate  + deserta + lepinjice, a postoje tri kombinacije, košta 350 Dinara! U Beogradu je taj novac eventualno dovoljan da se kupi neka bogatija pljeska na kiosku, a vidim da se Pizza Hut ponosno oglašava po bilbordima kako ima "letnju gozbu", gde se za iste pare dobije garlic bread i valjda sok - tako nešto smešno. Ne znam samo za koga je to gozba, možda za decu u Etiopiji? To ni meni ne bi bilo dovoljno...

E, sada, kada sam toliko nahvalila cene, moram da budem veoma objektivna što se tiče hrane. Kao prvo, porcije nisu ogromne, kao što je postao trend u restoranima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, već su sasvim normalne veličine. Što se tiče ukusa i aranžiranja, tu je stvar različita. Pileća supa koju smo jeli je bila bljutava - iako su u njoj bili komadići belog pilećeg mesa i šargarepe, kao i testenina, supa nije imala skoro nikakav ukus. Pokušala sam da popravim stvar dodavanjem soli i bibera, što me je odmah asociralo na ime restorana, ali ni to nije pomoglo, tako da je nisam ni pojela. Čudno je što su salatu i lepinjice doneli daleko pre supe, što je potpuno mediteranski fazon, a mi smo u Srbiji, al' 'ajde...bar je nisu odneli pre glavnog jela, niti su čekali sa supom dok nismo pojeli salatu. Ali smo se zato posle supe dosta načekali za glavno jelo. Pošto nas je bilo desetak, sva jela su bila garnirana na velikim poslužavnicima, tako da samo odokativno mogu da procenim kolike su porcije, ali sam sigurna da su sasvim normalne. Tu je bilo svega, počev od lignji, koje ne podnosim (pa ih samim tim nisam ni takla), pohovanog fileta od soma i dimljene pastrmke, preko piletine sa karijem i pohovane piletine sa susamom, do telećih medaljona sa pečurkama. Ja sam se odlučila za ovo poslednje i dimljenu pastrmku i opet manje zasoljeno - izgleda da je ovo mesto idealno za nekog ko mora da smanji unos soli u organizam. Ali svakako je bolje da je manje slano, nego preslano, i ja sam odlučila da ne dodajem so. Osim što su mogla da budu malo slanija, oba jela su bila veoma ukusna, a medaljoni su bili meki, isprženi baš kao što treba i još uvek topli. Mešana salata je takođe bila lepa, iako su poslolili paradajz (što mrzim), pa i krastavac, a čak je i kupus bio svež, a ne onako "uvenuo", kako najčešće bude u restoranima. Izgleda da salatu i supu i meso ne sprema isti kuvar :o) A lepinjica je stvarno božanstvena.

Osoblje je prijatno i ljubazno i ne nestaje bez traga, kao u nekim drugim restoranima.

Sve u svemu, ovaj restoran je zaista prijatno mesto, a drago mi je što i oni sa plićim džepom mogu sebi priuštiti opuštanje i uživanje u restoranu. U odnosu na cene zaista se dobija najbolja moguća usluga i hrana , čak možda i više od toga.

I na kraju, još jedna slika WC-a ;o)))