Veoma sam se obradovala kada mi se, posle dužeg vremena ukazala prilika da, makar na kratko, ponovo posetim Suboticu. U pitanju je bio poludnevni poslovni put, tako da na žalost nisam imala priliku da posetim i Palić, jedno od mojih najomiljenijih mesta u Srbiji. Međutim, iako je poseta bila veoma kratka, ipak sam uspela da obiđem (samo spolja) jednu od najlepših zgrada koju sam ikada videla - Gradsku kuću.
Gradska kuća se nalazi u centru Subotice, na prostranom gradskom trgu, i već izdaleka privlači pažnju svojom impresivnom arhitekturom i velikim tornjem sa satom koji se oglašava zvonkim tonovima. Na sve četiri strane sveta gleda po jedan časovnik. Zamišljeno je da kao na Metropolitenu otkucava svakih četvrt i pun sat. Pre 35 godina ceo sat je zamenjen novim električnim mehanizmom, sa brojčanikom od pleksiglasa i osvetljen jakom svetlošću, kako bi se video i noću. Lepota ove građevine jednostavno oduzima dah, bilo da je posmatrate danju, bilo noću, pod novopostavljenom dekorativnom rasvetom - zato i ne čudi što su je 2008. godine čitaoci Politikinog Magazina uvrstili među sedam graditeljskih čuda Srbije.
Gradsku kuću su projektovali dvojica budimpeštanskih arhitekata, Marcel Komor (1868-1944) i Deže Jakab (1864-1932), u tada vrlo modernom stilu - mađarskoj varijanti secesije, koja je u stilu eklektike, sa primesama secesije i obeležjima mađarskog folklora. Zgrada je visoka 76 metara, duga 105, a široka 55 metara, ukupne površine od 16.000 kvadratnih metara. 1967. godine je proglašena za spomenik kulture. Cela zgrada je prepuna neverovatnih detalja: počev od krova, preko prozora, kojih ima više oblika i veličina, zatim meni nejlepših lođa i balkona oblih, kitnjastih linija, kao iz bajke, pa sve do lukova i trobojne fasade, uz sve to je i ukrašena sa bezbroj šara stilizovanog cveta lale. Neki od prozora izgledaju kao da su oivičeni finom trodimenzionalnom čipkom, dok neki drugi nemaju nikakve posebne ukrase spolja, već se svojim neobičnim oblikom ravnopravno bore da privuku pogled posmatrača. Ono što je, meni lično, začuđujuće u celoj priči je činjenica da je Gradska kuća izgrađena za samo 2 godine (1908-1910), a da su vrhunski umetnici toga vremena uradili enterijer, koji je još više ispunjen detaljima, kao i fantastičnim mozaicima i vitražima, za još samo dve godine. Deže Jakab je sarađivao sa stručnjacima iz čuvene fabrike Žolnai keramike u Pečuju i sam kreirao keramiku. I sve detalje, od kvaka na vratima, do svih dekoracija kreirao je po svojim zamislima. Ova građevina je pretrpela postavljanje novih satova na toranj, 1972. godine, skidanje petokrake i postavljanje krsta na toranj, 1994. godine, kao i jedan zemljotres, 1911. godine.
Gradska kuća noću, savršeno osvetljena, prosto hipnotiše svojom lepotom, mameći da je fotografišete, a za uzvrat vam pruža pregršt izuzetnih fotografija - toliko je fotogenična, da je skoro nemoguće napraviti lošu fotografiju. Iz očiglednih razloga, Gradska kuća je popularna i kao romantično mesto za sklapanje brakova, tako da se u Velikoj većnici, četvrtkom i subotom održavaju venčanja. Osim toga, Gradska kuća je i administrativni centar Subotice: u njoj se nalazi kabinet gradonačelnika, a tu se održavaju i sednice lokalnog parlamenta, kao i razna kulturna dešavanja.
Na žalost, nisam uspela da vidim čuvene fontane, pošto su bile prekrivene velikim najonima, verovatno su neki radovi bili u toku.
Gradskoj kući je lako prići, s obzirom da se nalazi u centru grada, ima dovoljno linija gradskog prevoza, ali je isto tako moguće i parkirati automobil na obeleženom parkingu, odmah do same zgrade, koji se nalazi u zoni sa ograničenim vremenom parkiranja, a može se platiti putem SMS poruke.
Sve fotografije: by merkat
(Ovo je moj autorski tekst, prenesen sa web portala trivago)
(Ovo je moj autorski tekst, prenesen sa web portala trivago)
Постави коментар