Trg Svetog Petra je jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji trg na svetu. Iako ovaj trg vodi do druge, još veće, atrakcije - crkve Sv. Petra - to nije ni izdaleka jedini razlog zbog koga je on poznat. Trg Svetog Petra predstavlja jedno veliko umetničko delo, sastavljeno iz mnogobrojnih elemenata.
Ideja o formiranju trga je začeta 1586, kada je Papa Sikstus V naložio izmeštanje Obeliska na centar trga. Egipatski obelisk (koji datira još iz 13. veka p.n.e) je 37. godine n.e. u Rim doneo car Kaligula za svoj cirkus, koji se nalazio nedaleko od današnjeg Trga Sv. Petra. Taj poduhvat izmeštanja 25,5 metara visokog granitnog obeliska (koji sa krstom na vrhu ima ukupno 41 m visine) poveren je inženjeru i arhitekti Domeniku Fontani (Domenico Fontana), a zabeležen je kolekcijom grafika. Fontana je skinuo pozlaćenu kuglu sa vrha obeliska, za koju se u srednjem veku verovalo da čuva pepeo velikog imperatora Cezara, i ona danas stoji u muzeju.
Za današnji izgled trga zaslužan je Đan Lorenco Bernini (Gian Lorenzo Bernini), italijanski vajar, graditelj i slikar i jedan od najznačajnijih baroknih umetnika. Papa Aleksandar VII mu je, nakon višedecenijskog rada na crkvi Sv. Petra, poverio zadatak da napravi trg koji će moći da primi još više vernika, kojima će Papa moći da daje blagoslov i sa pročelja crkve i sa prozora vatikanske palate. Đan Lorenco Bernini je u periodu 1657-1667 sagradio ovaj monumentalni trg. Iako on nije bio taj koji je postavio Obelisk, ceo projekat je napravio tako da Obelisk predstavlja centralni deo trga. Takođe je, radi simetrije, sagradio još jednu fontanu koja stoji nasuprot granitne fontane koju je 1613. godine sagradio Karlo Maderno (Carlo Maderno). Trg je ovalnog oblika i oivičen je polukružnim kolonadama četvororednih dorskih stubova od belog mermera (ukupno 284 stuba), koje dva prava krila, duga po 120 metara, krila spajaju sa pročeljem crkve Sv. Petra spojene. Na vrhu kolonada se nalazi 140 statua svetaca, koji su dela mnogobrojnih umetnika iz 17. i 18. veka.
Trgu i crkvi Sv. Petra se prilazi kroz Via della Conciliazione. Iako je ideja o velikom prilazu crkvi postojala i ranije (u 15. veku, ali se od ideje odustalo zbog prevelikih troškova izmeštanja stanovništva), ovo nije originalan prilaz, već je napravljen između 1936 i 1950, kada je Benito Musolini odlučio da napravi grandiozan prilaz crkvi. Tada je došlo do nasilnog rušenja svih zgrada koje su bile u spletu uličica zvanog "spina" (na italijanskom "kičma"), među kojima je bilo i mnošto građevina od istorijskog značaja, a koje su zaklanjale pogled na trg i crkvu. Istaknuti fašistički arhitekta Marćelo Pjaćetini (Marcello Piacentini) je projektovao novi izgled tako da je za centar uzeo Obelisk, a ne kupolu crkve.
Ako možete da birate kako ćete prići trgu Sv. Petra, moj savet je da to obavezno uradite peške. Dok hodate kroz redove masivnih zgrada, od kojih mnoge imaju fasade ukrašene stubovima (na ovaj način je postignut efekat prave linije, jer pročelja zgrada nisu bila u istoj ravni) možete videti kako se približavate kupoli crkve Sv. Petra još iz daljine. Pomenuto rušenje je imalo za cilj da poništi karakteristični barokni efekat "iznenađenja", ali što se mene tiče, to je postignuto samo delimično. Bez obzira što se kupola crkve vidi iz daleka, bez obzira na širinu ulice i masivnost građevina pored kojih prolazite, ništa vas ne može potpuno pripremiti za ono što dolazi. Trg Sv. Petra u pravom smislu reči objašnjava suštinsko značenje pojmova "grandiozno" i "monumentalno". Ono što je i bio cilj izgradnje ovog trga, da se samim stupanjem ta trg oseti bogobojažljivost, potpuno je postignut. Svejedno je da li ćete se osetiti malim u odnosu na Boga, u odnosu na na svemir, ili samo u odnosu na džinovski trg na kome ste se našli, jedno je sigurno - imaćete osećaj da ste odjednom postali veličine mrava i da će vam trebati čitava večnost da dođete do crkve. Možda je ceo efekat još jači zbog toga što su, za razliku od ove, skoro sve monumentalne građevine uglavnom na brisanom prostoru, bez "normalnih" građevina u blizini sa kojima biste ih mogli porediti po veličini.
Savršena ravnoteža zatvorenosti i otvorenosti prostora čini da se istovremeno osećate zaštićeno, ali ne i zarobljeno, i daje lakoću svim oblicima, ma kako masivni oni bili. Na žalost, čak i ako ste došli van turističke sezone, biće vam potrebno puno sreće, ili još više strpljenja, da biste stali na jedan od dva kamena u obliku diska koji se nalaze između Obeliska i fontana, a sa kojih se, umesto četiri reda, vidi samo prvi red stubova kolonade. Meni je uspelo jednom, ali mi se čini kao da se taj efekat bolje vidi sa nekog drugog mesta. Svakako, u odnosu na sve ono drugo što vas čeka prilikom obilaska, i nije toliko bitno da bi trošili vreme na to, ukoliko ga baš i nemate.
Obelisk je toliko veliki da ga je teško i sagledati i fotografisati: ako se previše približite, ne možete da mu vidite vrh, ako se dovoljno udaljite da biste mu videli vrh, onda je već suviše sitno, i ne možete više da vidite detalje. Nije mi baš jasno kako su ti Stari Egipćani smislili da obelisk treba da se gleda - možda su imali neke specijalne liftove za razgledanje?
Kao jedno od mesta koje treba naglasiti je i mesto, obeleženo malim crvenim kamenom, na kome je 1981. godine izvršen atentat na Jovana Pavla II. Ono što takođe može da vam promakne, zbog svoje veličine, je i Ruža vetrova - 16 oznaka poređanih u krugu oko Obeliska. Svaka od elipsoidnih oznaka je postavljena na određenoj strani sveta čiji je natpis na gornjem delu, dok je u dunjem delu ispisano ime vetra koji dolazi iz tog pravca.
I zaista, Trg Sv. Petra na dostojan način uvodi posetioce u jednu od najlepših crkava na svetu.
(Ovo je moj autorski tekst, prenesen sa web portala trivago)
Photo by: Hello, I am Bruce @ flickr
Photos: Dave Hamster @ flickr
Evo jednog mog foto putopisa iz Vatikana. Moja dilema je Rafelova soba ili Mikelanđelova Pijeta ... i dalje sam u dilemni