Via del Corso počinje i završava se trgovima: na severu se nalazi Piazza del Popolo (Pjaca del popolo, odnosno Narodni trg), dok se na jugu nalazi Piazza Venezia (Pjaca Venecija, odnosno Venecijanski trg). Deo ulice na severu je pešačka zona, pa odatle i potiče njen naziv. Početkom 18. veka, zahvaljujući brojnim kafeima i restorančićima koji su bili duž korza, postala je centar intelektualnog, političkog i umetničkog života prestonice. Svoj današnji karakter je poprimila sredinom 19. veka, kada su se u nju smestili brojni butici, knjižare i novinarnice.

Iako u samoj ulici nema ni jedna znamenitost, ona je bukvalno okružena brojnim atrakcijama: Panteon, Fontana di Trevi, Piazza di Spagna. Bez obzira na to, ona nije samo ulica za prolaz, već je i poznata kao šoping zona, jer je prepuna privlačnih radnji, koje su na moju veliku žalost, namenjene onima sa dubljim džepom. Ali, dobra vest je da luksuz radnji, a sa njima i cene, opadaju što se više odmičete od pešačke zone. Ipak, ukoliko niste bogati, moj savet je da šoping obavite na drugom mestu. Više puta sam prolazila ovom ulicom, ali ne zbog šopinga - moje omiljeno šoping mesto bilo je Via Nazionale (Via nacionale). Ta ulica je takođe prepuna radnji, ali onih koje su dostupne prosečnim građanima, tako da većina ljudi odlazi tamo u kupovinu. Naravno, daleko od toga da je kvalitet lošiji - prosto su lokacija i firmirani butici napravili razliku u ceni između ove dve šoping zone. Eh, moja omiljena ulica za šoping u Rimu - nekad bilo, sad se spominjalo :o(!

No, da se vratimo, na Via del Corso - to je svakako ulica kojom treba prošetati, onako za svoju dušu, a ne samo u prolazu, između dve atrakcije. Postoji nešto magijski privlačno u njoj (ne mislim na firmirane butike), nešto što odražava dušu Rima, odnosno Rimljana. U pešačkoj zoni je nekako sve ono lepo što postoji u Italiji dovedeno do savršenstva - od šoljica za espresso u kafićima, do ulične rasvete i izloga. Kada se odlučite na šetnju ovom ulicom, trudite se da ne zalazite u sporedne uličice, jer često možete naleteti na razno-razne preprodavce, šanere i slične prevaranate, koji vam prodaju "original" po ceni i do 5 puta manjoj od one u radnjama (obično stanu iza ćoška butika koji u svom izlogu ima baš onaj proizvod koji oni nude, kako bi navlaka bila potpuna). Ne samo što ruže ceo doživljaj, već su i okruženi saučesnicima (koji obično dižu tenziju tako što tobože "drže stražu" i stalno požuruju nervoznim uzvicima), pa se često mogu videti unezvereni turisti, koji bukvalno pod pritiskom navalentnih prodavaca, ne znajući šta ih je snašlo, i u strahu da se ne pojavi policija, zajapureni kupuju neku glupost, ovaj, pardon, "original". Ako ste avanturista, ili fatalista, možete sesti u neki od kafića u pešačkoj zoni - tamo se nikad ne zna koliko može da vas košta piće ukoliko prethodno detaljno ne proverite cenovnik, a cene mogu biti i astronomske. Ipak se ovde plaća doživljaj i lokacija, a ne samo piće i usluga. Jer, jedna je Via del Corso.

(Ovo je moj autorski tekst, prenesen sa web portala trivago)